beta
Povezani zapisi:

Podaci zapisa nisu dostupni
 
2 (1-10)
NaslovKapitalizam/demokratija, reprezentacija / Alpar Lošonc.
Način izrade datotekeizvorno digitalna građa
Jeziksrpskihrvatski
Vrstačlanak
OpisČlanak se fokusira na odnos kapitalizma i demokracije s posebnim osvrtom na problem reprezentacije u okviru demokratije. U članku se pokušavaju sintetizirati konceptualne dileme i suprotstavljene tendencije, a sastoji se od tri dijela. U prvom dijelu, autor ističe tri različita gledišta o (ne)kompatibilnosti kapitalizma i demokracije, te jedno o irelevantnosti odnosa između kapitalizma i demokracije. U drugom dijelu razmatra se strukturalno-konjunkturalna komplikacija kapitalizma koja proizvodi negativna očekivanja i političke učinke. Povezuju se pomenuta očekivanja o ponavljanju krize iz 2007. s mogućnostima i kontinuitetima različitih protestnih pokreta koji su manifestacija potencijala demokratskog otproa. Konačno, u zadnjem dijelu, autor raspravlja o pitanju reprezentacije iz demokratske perspektive i ističe da su protestni pokreti nastali u vremenu krize, stvarali različite kontra-reprezentativne prakse koje nanovo problematizuju odnos kapitalizma i demokracije. Demokraciju se ne može „očistiti“ od svih heterogenih značenja, ali nas praksa kontra-reprezentacije podsjeća da demokracija još uvijek sadrži potencijal za otpor.The paper focuses on the relationship between capitalism and democracy, with particular reference to the issue of representation in the framework of democracy. Furthermore, the paper (that attempts to synthesize conceptual dilemmas and analyze conjunctural tendencies) consists of three parts. In the first part, I highlight four different views regarding the compatibility and incompatibility of capitalism and democracy, with the orientations that make this relationship irrelevant. In part two, I discuss the conjunctural crisis tendencies of capitalism that produce negative expectations and produce political effects. I relate these expectations to the recurrence of the crisis that broke out in 2007, and treat the continuity of the various protest struggles that indicate a significant manifestation of the potential of democracy's resistance. Finally, in the last part, I discuss the issue of representation from the perspective of democracy and build on the previous two chapters. I emphasize that the aforementioned movements, the protest groups created by the crisis, were simultaneously developing different counter-representation practices, again problematizing the relationship between capitalism and democracy. There is no way for democracy to be cleansed of its heterogeneous meanings. However, the practice of counter-representationreminds us that democracy still contains the potential for resistance.
rrep
1
NaslovThe conditions of critical knowledge on capitalism or : the conflict between the economy and philosophy / Alpar Lošonc.
Način izrade datotekeizvorno digitalna građa
Vrstačlanak
NapomenaBilješke uz tekst.
OpisBeginning with a presentation of the asymmetry between philosophical and economic reflection, the article assesses the possible effects of practical philosophy in relation to the critical analysis of the independent economic domain. The article emphasizes the importance of political genealogy of capitalism which explains conceptual mutations leading to a) autonomisation of economic reflection, b) self-hegemonic economic reflection, c) domination of “real abstraction” that reflects not mental operations but social practice in capitalism. It is necessary to conceive differences between economics, the economy and economic domain, as well as to establish mediation between these domains. It is important not to perceive theoretical production as passive reflection in relation to reality, but to consider the theory as a constitutive-practical factor, as the condensation of certain social relationships. For economics (“dismal science”), this means that it is co-constitutive in relation to “economic reality”. Practical philosophy can contribute to the self-awareness of economic reflection in three domains: a) the relevance of ideology in relation to the autonomy of the economic sphere, b) the importance of the measure for the economizing, c) the form–substance problem. Based on the effects in the mentioned domains, practical philosophy could evoke the fact that the core of the economy is something that transcends the phenomenon of economy. The foundation of the economy is based on non-economic categories.Počinjući s predstavljanjem asimetrije između filozofske i ekonomske refleksije, rad istražuje moguće efekte praktičke filozofije u odnosu spram kritičke analize neovisne oblasti ekonomije. Rad naglašava važnost političke genealogije kapitalizma koja objašnjava konceptualne mutacije što vode do a) autonomizacije ekonomske refleksije, b) samo-hegemonske ekonomske refleksije i c) dominacije »zbiljske apstrakcije« kakva odražava ne toliko mentalne operacije koliko društvenu praksu u kapitalizmu. Važno je osmisliti razlikovanja među ekonomikom, ekonomijom i ekonomskom oblasti, kao i uspostaviti medijaciju među ovim domenama. Važno je da se teorijska proizvodnja ne opaža kao pasivna refleksija vezana za zbilju, nego da se razmatra teoriju kao konstitutivno-praktički faktor, kao zgušnjavanje određenih društvenih odnosa. Za ekonomiku (»turobnu znanost«), to znači da je su-konstitutivna prema »ekonomskoj zbilji«. Praktička filozofija može doprinijeti samosvjesnosti ekonomske refleksije na tri područja: a) važnost ideologije u svezi s autonomijom ekonomske sfere, b) važnost mjere za ekonomizaciju, c) problem oblik–sadržaj. Na osnovi efekata spomenutih domena, praktička filozofija mogla bi pobuditi činjenicu da je jezgra ekonomije nešto što transcendira fenomen ekonomije. Osnove su ekonomije u ne-ekonomskim kategorijama.En présentant, au départ, l’asymétrie entre réflexion philosophique et économique, l’article examine les effets possibles de la philosophie pratique par rapport à l’analyse critique du domaine économique indépendant. L’article souligne l’importance de la généalogie politique du capitalisme qui explique les mutations conceptuelles menant à a) une autonomisation de la réflexion économique, b) la réflexion économique auto-hégémonique, c) la domination de l’ « abstraction véritable » qui ne reflète pas tellement des opérations mentales, mais des pratiques sociales dans le capitalisme. Il est nécessaire de concevoir des différences entre l’économie, les sciences économiques et le domaine économique, ainsi que d’établir une médiation entre ces domaines. De même, il importe de ne pas percevoir la production théorique Comme une réflexion passive en relation avec la réalité, mais de considérer la théorie comme un facteur constitutif pratique, comme une condensation de certaines relations sociales. Pour les sciences économiques (« science lamentable »), cela signifie qu’elles sont co-constitutives par rapport à la « réalité économique ». La philosophie pratique peut contribuer à la connaissance de soi de la réflexion économique dans trois domaines : a) la pertinence de l’idéologie par rapport à l’autonomie de la sphère économique, b) l’importance de la mesure pour réaliser l’économie, c) le problème de la forme et du contenu. La base de l’économie repose sur des catégories non économiques.Ausgehend von einer Darstellung der Asymmetrie zwischen philosophischer und wirtschaftlicher Reflexion beurteilt der Artikel mögliche Auswirkungen der praktischen Philosophie in Bezug auf die kritische Analyse der unabhängigen Wirtschaftsdomäne. Der Artikel betont die Bedeutung der politischen Genealogie des Kapitalismus, die konzeptuelle Mutationen erklärt, die zu der a) Autonomisierung der ökonomischen Reflexion, b) selbsthegemonialen ökonomischen Reflexion und c) Dominanz der „realen Abstraktion“ führen, die nicht mentale Operationen, sondern vielmehr soziale Praktiken im Kapitalismus widerspiegelt. Es ist notwendig, Unterschiede zwischen Ökonomik, Ökonomie und der ökonomischen Domäne festzustellen, wie auch eine Vermittlung zwischen diesen Bereichen einzurichten. Fernerhin ist es wichtig, die theoretische Produktion nicht als passive Reflexion in Bezug auf die Realität wahrzunehmen, sondern die Theorie als konstitutiv-praktischen Faktor, als Verdichtung bestimmter sozialer Beziehungen einzuschätzen. Für die Ökonomik („düstere Wissenschaft“) bedeutet dies, dass sie in puncto „ökonomischer Realität“ mitkonstituierend ist. Die praktische Philosophie kann in drei Bereichen zur Selbstwahrnehmung der wirtschaftlichen Reflexion beitragen: a) die Relevanz der Ideologie hinsichtlich der Autonomie der Wirtschaftssphäre, b) die Bedeutung der Maßnahme für die Ökonomisierung, c) das Form-Inhalt-Problem. Basierend auf den Auswirkungen in den genannten Bereichen könnte die praktische Philosophie die Tatsache wachrufen, dass der Kern der Wirtschaft etwas ist, was das Phänomen der Wirtschaft transzendiert. Das Fundament der Wirtschaft fußt auf nicht wirtschaftlichen Kategorien.
rrep
2
2 (1-10)